Mitropolit Ilarion: Prenesite kosovskim Srbima našu ljubav

Drugog aprila završena je poseta Srbiji predsednika odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske Patrijaršije, mitropolita Volokolamskog Ilariona. U toku posete on se sastao sa političkim rukovodstvom zemlje, sa visokim crkvenim jerarsima, održao je predavanje na Bogoslovskom fakultetu, a takođe je prisustvovao koncertu ruske duhovne muzike, gde je izvedeno njegovo delo.

„Uvek posećujem Srbiju sa radošću“, rekao je Vladika Predsednik u intervjuu za Glas Rusije.

Vaše Visokopreosveštenstvo, 2014. godine će se obeležavati vek od početka Prvog svetskog rata. Za vreme boravka u Beogradu sa Patrijarhom Srpskim Irinejom zajedno ste služili pomen za pokoj duša ruskih ratnika. Događaji 1914-1918. su ono što je čvrsto vezivalo Rusiju i Srbiju, kako god da su se nazivale ove zemlje tokom 20. veka. Postoji li nešto što nas isto tako čvrsto povezuje u današnje vreme?

„Mislim da nas povezuju pre svega pravoslavna vera i zajednička istorija. Ruski narod je više puta dokazao, između ostalog svojom krvlju, da je spreman ne samo da brani svoje interese, već i interese bratskih naroda. I one vojničke grobnice koje se nalaze na srpskoj zemlji predstavljaju upečatljivo svedočanstvo za to. Između ostalog onaj spomenik kod kojeg smo se molili sa Patrajarhom Irinejom. On je izgrađen na bratskoj grobnici, pri tome to je spomenik svim ruskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu. Koliko mi je poznato, to je jedini takav spomenik za dva miliona vojnika. I, naravno, vrlo je važno da se ove grobnice drže u neophodnom redu kako bi se očuvalo sećanje na one žrtve koje su bile podnete u to tragično vreme.“

Setimo se jedne od najupečatljivijih epizoda koje ilustruju savremene odnose Ruske i Srpske pravoslavne crkve, kada su Sveti Patrijarh Moskovski i Sve Rusije Aleksije i Patrijarh Srpski Pavle služili liturgiju u Hramu Svetog Save u izgradnji. Koliko nam je poznato, u razgovoru sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem potvrdili ste spremnost RPC i ruskih poslovnih krugova za učešće u ukrašavanju ove crkve. Kakav doprinos možemo da damo?

„Vrlo je važno da unutrašnje uređenje tog hrama odgovara njegovoj spoljašnjoj veličanstvenosti. Srpska strana želi čitav hram da ukrasi mozaikom, reč je o 17000 kvadratnih metara mozaika – oslikava se cifra od oko 40 miliona evra. Kako bi se sakupila ovolika suma, potrebni su vrlo ozbiljni napori. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i predsednik Vlade Vladimir Putin više puta su potvrđivali spremnost ruske strane da učestvuje u finansiranju ovog projekta. U toku ovog puta bio sam upoznat sa planovima mozaičnog ukrašavanja i video sam da se projektovanje nalazi u prilično ranoj fazi. Sa jedne strane, to je loše, zato što će sam proces projektovanja očigledno trajati još dugo. Sa druge to je dobro, zato što ostavlja vrlo široke mogućosti da srpski i ruski stručnjaci odaberu takav projekat koji bi zadovoljio sve. Rusija i druge zemlje pod okriljem RPC, između ostalog Belorusija i Ukrajina, imaju dosta kompetentnih majstora koji mogu da učestvuju u njemu lično. Ipak treba imati u vidu da smo u poslednjih 20 godina izgradili od nule ili obnovili preko 25 000 crkava, i, naravno, taj rad je pretpostavljao i oslikavanje crkava freskama, kao i ukrašavanje mozaicima.“

Ruska pomoć potrebna je i pravoslavnih crkvama na Kosovu, jer situacija u toj pokrajini do danas izaziva bojazni...

„Mislim da su se u pokrajini uz popustljivost međunarodne zajednice desili događaji koji svedoče o vrlo ozbiljnom kršenju ljudskih prava. Između ostalog činjenica da je pravoslavno srpsko stanovništvo bilo praktično oterano sa svoje rodne zemlje uz prećutnu saglasnost zapadnih sila, predstavlja upečatljivu potvrdu. Druga potvrda je činjenica da su mnoge pravoslavne crkve na teritoriji Kosova bile razrušene. Sada deluje program pod okriljem UNESKA, usmeren na to da se obnovi deo ovih razrušenih crkava, i Ruska Federacija je rešila da izdvoji dva miliona dolara u okviru ovog programa. Milion je već uplaćen, još milion treba da bude uplaćen ove godine. Ali mislim da se time ne možemo ograničavati, zato što je takođe vrlo važno da se očuva prisustvo pravoslavnih monaha i monahinja u onim srpskim manastirima koji se sada nalaze u neprijateljskom okruženju. Imamo bojazni da se ljudi plaše da putuju u ove manastire, i monaško prisustvo će slabiti. Zato sa svoje strane spremni smo da šaljemo naše monahe i monahinje, kako bi oni metodom dežurstava služili tamo, samim tim izražavajući solidarnost i pružajući pomoć našoj srpskoj braći i sestrama, koji su se našli u tako teškoj situaciji.“

Kako se odnosite prema tome što obezbeđenje pravoslavnih svetinja u pokrajini postepeno prelazi sa međunarodnog kontigenta kosovskim bezbednosnim snagama?

„Vrlo ozbiljno sumnjam da kosovski Albanci mogu da osiguraju bezbednost srpskih monaha u tim manastirima. Videli smo kakvo se bezakonje činilo u kosovskoj pokrajini još do nedavno. Bilo bi vrlo poželjno da upravo međunarodne snage ostanu na straži ovih svetinja, dok ne počne da se stabilizuje situacija u pokrajini.“

Vaše Visokopreosveštenstvo, uskoro će se dopsinici Glasa Rusije uputiti na Kosovo upravo da posete pravoslavne svetinje kojima je potrebna obnova. Šta možemo u vaše ime da prenesemo srpskim monasima, sveštenicima i vernicima koji žive u pokrajini.

„Sveštenicima i monasima bih zamolio da prenesete našu ljubav, našu spremnost da pomažemo. Govorio sam tada i spreman sam da ponovim sada da je njihovo služenje na kosovskoj teritoriji podvig ispovedništva, taj podvig je danas neophodan. Zato što se manastiri mogu očuvati samo dotle dok u njima budu ljudi koji su spremni da žrtvuju svoj komfor i bezbednost radi toga da ove opštehrišćanske i opštepravoslavne svetinje budu očuvane za buduće naraštaje. Običnim vernicima koji žive na teritoriji pokrajine želeo bih da poželim hrabrosti i izdržljivosti u nadi da će oni koji su bili primorani da napuste svoje kuće moći u njih da se vrate i da će se situacija polako normalizovati.“

(Glas Rusije)